Veliki broj usluga osiguravajućih društava osmišljava se kontinuirano sa ciljem pružanja zaštite i efikasne procedure eventualne nadoknade štete ukoliko dođe do nesrećnog slučaja. I dok se neke situacije mogu obezbediti na dobrovoljnoj osnovi, druge su deo zakonske regulative i vlasnici vozila ih moraju ugovoriti bar jednom godišnje – najčešće prilikom registracije automobila, teretnog ili drugog prevoznog sredstva.
Osiguranje od autoodgovornosti predstavlja upravo obavezu koja glasi na svako vozilo i definisana je zakonom. Naime, vlasnici prevoznih sredstava moraju ugovoriti ovu vrstu usluga, bar prilikom registracije vozila, a ne na dobrovoljnoj bazi. Osiguranje od autoodgovornosti štiti druge učesnike u saobraćaju i treća lica, ukoliko osigurano vozilo prouzrokuje saobraćajnu nezgodu i štetu.
Osiguranje od autoodgovornosti štiti druge učesnike u saobraćaju usled nezgode
Varijanta osiguranje od autoodgovornosti često se kombinuje uz kasko, jer je to optimalan balans za nadoknadu štete i na tuđim i na sopstvenom vozilu. Naime, osiguranje od autoodgovornosti kao obaveza koja je predviđena zakonom ugovara se od strane vlasnika, ali glasi na vozilo. U slučaju da to vozilo prouzrokuje saobraćajnu nezgodu i štetu drugim učesnicima i njihovim vozilima, kao i trećim licima – biciklistima, pešacima i putnicima, osiguranje od autoodgovornosti osiguranika nadoknadiće svu predviđenu štetu.
Prvobitno je značajno istaći da ova vrsta osiguranja prepoznaje krivicu, i u slučaju kada vozilo koje je nosilac polise snosi odgovornost za štetu, ona se mora nadoknaditi svim ostalim učesnicima kojima je prouzrokovana. Svakako, predviđena godišnja premija osiguranja uplaćuje se svaki put prilikom registracije vozila, pa ukoliko dođe do rizika i štete, iz osigurane sume se nadoknađuje. Ukoliko je potrebno više novčanih sredstava, naknadno se može šteta naplatiti u ratama od vozila koje snosi krivicu za nezgodu.
Osiguranje od autoodgovornosti se ugovara za sva vozila prilikom registracije
Polisa koja se dobija kada se ugovori osiguranje od autoodgovornosti važi najduže godinu dana. Ona se može periodično obnavljati, ali obavezno bar prilikom registracije vozila. Kako glasi na prevozno sredstvo, a ne vlasnika, u situacijama kada dođe do nezgode nije važno da li je vozilom upravljalo to, ili neko drugo lice. Odgovornost se definiše na vozilo, a važenje polise prekida se u situaciji kada se vrši prenos vlasništva sa jednog na drugo lice. Osiguranje od autoodgovornosti propisano je zakonima i pravilnicima o bezbednosti u saobraćaju na način da važi za sva putnička i teretna vozila, bez izuzetka.
Iznos premije osiguranja zavisi od konkretnih karakteristika vozila, a često to su marka, godište, stanje, kubikaža, snaga motora i slično. Za svaku vrstu usluga, pa tako i za osiguranje od autoodgovornosti, ključno je utvrđivanje prouzrokovane štete, odgovornosti i nadoknada svih oštećenja u što kraćem vremenskom roku. Tim stručnjaka osiguravajućih kompanija, zatim advokati, organi policije i sudstva, kao i agencije, mogu biti uključeni u procenu štete i što jednostavnije realizovanje potrebnih administrativnih i drugih procedura za regulisanje odgovornosti, prava i obaveza nakon posledica nezgoda.
Osiguranje od autoodgovornosti važno je ugovoriti u skladu sa predviđenim propisima, a to je jednom godišnje. Definisana premija osiguranja važna je klauzula ugovora sa osiguravajućim društvom, a određuje se na osnovu velikog broja parametara, u koje su uključena svojstva i stanje vozila.