Porodica Miroslava Markuša iz Belog Blata izgradila je na obodu sela kompleks malih ribnjaka na površini od petnaest hektara sa godišnjom proizvodnjom konzumnog šarana od četrdeset tona.
„U Belom Blatu ima oko stotinu pedeset hektara državnog zemljišta koje je u močvarama u nekoj trsci, koje se ne licitira. Da bi mladi ostali na selu i da bi se bavili ribarstvom, a sve je to potrebno i Srbiji, jer nema dovoljno ribe, trebalo bi prvo preispitati da li je moguće u trećoj zoni praviti ribnjake kao što je u okolnim državama“, kaže Miroslav Markuš.
I dok sve veći broj mladih Banaćana u potrazi za poslom odlazi van Srbije, vlasnik ovog ribnjaka ne brine za budućnost, jer ovim poslom želi da se bavi i njegov sin.
„Da, ja sam završio srednju naftašku školu i odlučio sam da ostanem na selu. Otac mi je sve ovo stvorio, tako da želim da nastavim s ovim poslom“, rekao je Miroslavov sin.
U regionalnoj privrednoj komori Zrenjanin koja pokriva područje pet opština Srednjeg Banata ističu da poslednjih godina vlada sve veći interes za osnivanjem malih registrovanih ribarskih gazdinstava, prvenstveno u seoskim sredinama.
„Šanse jesu dobre, zbog posticaja države veliki broj ribnjaka već se otvorio u Srednjem Banatu. Mi to vidimo kroz statistiku koju dobijamo. Trenutno ima oko 4.500chektara pokriveno ribnjacima, mi se nadamo da će u budućnosti ta brojka biti veća“, rekao je Predrag Stankov, predsednik regionalne privredne komore Zrenjanin.
Samo na području Vojvodine nalazi se između 120 do 150 hiljada hektara idealnog slatinastog zemljišta. Z agradnju ribnjaka od jednog hektara potrebno je, prema rečima stručnjaka, izdvojiti između deset do petnaest hiljada evra.